SJ Tekmag - шаблон joomla Продвижение

header6

Lag BaOmer (medju Sefardima poznat kao Lag LaOmer) je jevrejski praznik koji se slavi trideset-trećeg dana računanja perioda Omer, i pada 18-tog dana meseca Ijara po jevrejskom kalendaru (što odgovara periodu april-maj).  Etimološki, ime praznika u potpunosti ukazuje na vreme praznovanja: “Lag” na hebrejskom znači "33-ći [dan]” - brojna vrednost hebrejskog slova L (lamed) je “30”, a slova G (gimmel) je “3”, tako da ova dva slova zajedno označavaju “33” (slično kao kod rimskih brojeva).  U skladu sa tim, Lag BaOmer znači "33-ći [dan] u vreme Omer-a", nasuprot Lag LaOmer koji znači "33-ći [dan] za vreme Omer-a" – očigledno su oba značenja veoma logična i razumljiva.

Period Omer (ili "Sefirat Ha'omer" na hebrejskom) predstavlja period u kome se broji i glasno navodi svaki dan od četrdeset-devet dana (7 nedelja) izmedju jevrejskih praznika Pesah i Šavuot.  Sama reč "omer" označava biblijsku meru za zapreminu (količinu) žitarica.  Tradicionalno se, drugog dana Pesaha donosila jedna omer-merica ječma u Hram u Jerusalimu, što je bio znak da se može početi sa korišćenjem žitarica iz najnovije žetve, i predstavljao početak računanja perioda Omer.  Na kraju, 50-tog dana od početka računanja (što odgovara prazniku Šavuot), dve vekne hleba napravljene od pšenice su se donosile u Hram, čime je bio označen početak žetve pšenice.

49-dnevni period izmedju praznika Pesah i Šavaot je poznat kao vreme posvećeno razmišljanju, prisećanju i tugovanju, period u kome mnoge stvari nisu dozvoljene, ukjlučujući čak i šišanje.  Jedini izuzetak u tom periodu je 33-ći dan, dan veselog praznika Lag BaOmer.  Nema pouzdanih istorijskih podataka kako je došlo do toga, tako da ima više tumačenja (od kojih većina upućuje na drugi vek N.E.) o pozadini nastanka samog praznika:

  • 24 000 učenika i sledbenika Rabi Akive je umrlo u ovom periodu, sa izuzetkom tog dana; oni su umrli jer nisu imali dovoljno poštovanja jedni za druge.
  • Rimljani su izdali niz edikta i zabrana protiv Jevreja, vezanih za njihov verski život i učenja; ovaj dan je postao dan kada su, pod izgovorom da odlaze na izlet u šumu, jevrejski mislioci, studenti i sledbenici posećivali velikog rabina Rabi Šimon Bar Johaja u njegovom skrivenom skloništu.
  • Rabi Šimon Bar Johai, autor kabalističkog dela "Zohar", je sahranjen na brdu Meron u severnom Izraelu; on je poručio svojim sledbenicima da se raduju, a ne da tuguju za njim.
  • U ovom periodu ponižavajućih rimskih edikta, bilo je čak zabranjeno i paljenje tradicionalne vatre na početku novog lunarnog meseca; Šimon Bar Kokhba je, na taj dan, podigao ustanak protiv tiranije i običaj paljenja vatre je ponovo uspostavljen.
  • Svi običaji koji su bili u suprotnosti sa tradicionalnim tugovanjem su vremenom uzrokovali potrebu za jednim takvim danom, uključujući održavanja venčanja, šišanja (posebno prva šišanja dece), gadjanje lukom i strelom da se ispuni želja, sagorenje ošišane kose, i dr.

Danas, Lag BaOmer predstavlja praznični dan koji se proslavlja organizovanjem piknika i izleta, uz hranu, muziku, igru, sportske dogadjaje, parade i ostala praznična dogadjanja.  Deca se tradicionalno igraju sa lukom i strelom, pale logorske vatre, i učestvuju u drugim veselim dogadjajima.  Najčešće, to je i poslednje zajedničko okupljanje pred sezonu letnjih odmora.  Takodje, uobičajena su i venčanja na taj dan.  U Izraelu, Lag BaOmer je dan kada se organizuju logorske vatre, od kojih se najčuvenija održava u selu Meron (u blizini grada Safed na severu zemlje), mestu u kome je sahranjem veliki mudrac i mistik Rabi Šimon Bar Johai.  Gde god da se slavi, Lag BaOmer predstavlja verovatno jedini praznik u Jevrejskom kalendaru koji se u potpunosti slavi napolju, na otvorenom prostoru.

Evo još jednog video zapisa - tema je "logorska vatra" koja predstavlja jednu od karakteristika praznika Lag BaOmer.