SJ Tekmag - шаблон joomla Продвижение

header6

Šavuot (ili Šavuos - naziv koji koriste Aškenazi; inače u prevodu: "nedelje/sedmice") je jevrejski praznik koji se slavi po jevrejskom kalendaru 6-tog dana meseca sivana (krajem maja ili početkom juna).  Prema tradiciji Šavuot se slavi u znak sećanja na dan kada je Bog dao Toru (Bibliju) svekolikom jevrejskom narodu koji se okupio na Sinajskoj Gori, mada povezivanje praznika Šavuot sa "davanjem Tore" nije eksplicitno navedeno u biblijskim tekstovima.  Sam praznik predstavlja jedan od tri "biblijska hodočasnička praznika".  Datum slavljenja Šavuota se direktno povezuje sa praznikom Pesah.  U Tori se navodi sedmonedeljno odbrojavanje, koje počinje drugog dana Pesaha i neposredno se nastavlja sa Šavuotom.  Šavuot se slavi u Izraelu jedan dan, a u Dijaspori (izvan Izraela) dva dana, iako Jevreji koji slede reformski Judaizam slave Šavuot samo jedan dan i u Dijaspori.

Šavuot se takodje povezuje sa sezonom žetve žitarica u Izraelu.  U stara vremena, žetva žitarica je trajala sedam nedelja, i predstavljala je vreme zadovoljstava.  Počinjala je sa žetvom ječma u vreme Pesaha i završavala se sa žetvom pšenice u vreme Šavuota.  Šavuot stoga predstavlja praznik kojim se završava sezona žetve žitarica, slično kao što osmi dan praznika Sukot predstavlja završetak berbe voća.  U vreme postojanja Hrama u Jerusalimu, bilo je uobičajeno davanje dve vekne hleba napravljene od žita požnjevenog na Sukot.

Tradicionalno slavljenje praznika Šavuot i danas podrazumeva odsustvovanje sa posla, verski deo i svečani večernji obrok.  Šavuot karakterišu i posebni običaji (minhagim).  Medju ove običaje, koji su tipičniji u aškenaskim zajednicama, spadaju:

  • Akdamot - čitanje liturgijskih pesama za vreme jutarnje službe na Šavuot.  Sefardi ne čitaju akdamot, već pre večernje službe pevaju pesmu zvanu azharot, koja podseća na biblijske komande, sa navodjenjem pozitivnih komandi prvog dana praznika i negativnih komandi drugog dana.
  • Halav (mleko) - konzumiranje mlečnih proizvoda kao što su mleko i sir: "cheesecake" (čizkejk) i blinci sa sirom i drugim filom se tradicionalno serviraju za Šavuot.
  • Ruta - čitanje Knjige o Ruti (Megila o Ruti) u vreme jutarnje službe.  Knjiga o Ruti odgovara prazniku Šavuot po dva osnova: opisu žetve ječma i pšenice, i Rutinoj želji da postane pripadnik jevrejskog naroda, koji se razlikuje time što prihvata Toru (Bibliju).  Šta više, na kraju Knjige se opisuje veza Rute sa Kraljem Davidom, odnosno navodi da je Kralj David čukun-unuk Rute.  Prema tradiciji, David je bio rodjen i umro na dan Šavuota.
  • Jerek - ukrašavanje kuća i sinagoga zelenilom.  Prema Midrašu, na Sinajskoj Gori je neočekivano procvalo cveće u vreme Mojsijevog primanja Tore (Biblije) na njenom vrhu.  Zelenilo takodje simbolizuje i priču o Mojsiju koji je kao tromesečna beba pronadjen u šikari u kolevci koja je plutala na vodi - Mojsije je bio rodjen 7-mog adara i pušten 6-tog sivana (po jevrejskom kalendaru) niz reku Nil - na isti dan na koji je on kasnije doveo jevrejski narod na Sinajsku Goru da dobiju Toru (Bibliju).
  • Limud Tora - proučavanje Tore (Biblije) tokom cele noći.  Naime, predmet proučavanja može biti bilo koja tema, ali su teme iz Talmuda, Mišne i Biblije najčešće.  U mnogim jevrejskim zajednicama, muškarci i žene uzimaju učešča na posebnim časovima i diskusijama sve do same zore.