SJ Tekmag - шаблон joomla Продвижение

header6

Pesah (engl. Passover) je sveti jevrejski praznik koji nas podseća na oslobodjenje starih Hebreja iz misirskog ropstva (Misir - Stari Egipat). Praznik počinje 14-tog dana meseca nisana po jevrejskom kalendaru (odgovara periodu mart - april) i predstavlja jedan od tri "hodočasnička" praznika, za vreme kojih su Jevreji tradicionalno odlazili na hodočašće u Hram u Jerusalimu.

U priči o Eksodusu (Izlasku), u Bibliji piše da je Bog naneo deset velikih nesreća Egipčanima pre nego što je faraon odlučio da oslobodi Jevreje ropstva, pri čemu je deseta nesreća bio pomor svih prvorodjenih, počev od faraonovog sina do prvorodjenog sina običnog sužnja, uključujući i porode domaćih životinja. Jevreji su bili blagovremeno upozoreni da obeleže ulaze u svoje domove posebnim znakom koristeći krv "prolećnog" jagnjeta, a što je predstavljalo zaštitu da nesreća zaobidje njihove domove (odatle i potiče engleski naziv "Passover", čiji je koren u engleskom glagolu "pass", što znači "zaobići"). Kada je faraon najzad odlučio da oslobodi Jevreje, znajući da on lako može i da promeni odluku, Jevreji su sve napustili u takvoj žurbi da nisu mogli ni da sačekaju da "naraste" već umešeni hleb. U povodu toga, za vreme trajanja praznika Pesah jede se bezkvasni hleb, a sam praznik se još naziva i "Praznik bezkvasnog hleba". Maces (ili macot - bezkvasni hleb) predstavlja glavno obeležje ovog praznika. To je posebna vrsta razvučenog (ravnog) hleba koja se pravi samo od brašna i vode, i neprekidno meša tako da ne može uopšte da naraste. Maces se može praviti mašinski ili ručno - ručno pravljeni se naziva "šmura maces" ("nadgledani" ili "čuvani" maces).

Reč "pesah" se prvi put pominje u delu Tore (Biblije) o Izlasku iz Egipta (Eksodus), i uglavnom se tumači kao "zaobišao", vezano za to da je Bog "zaobišao" kuće Hebreja u vreme bacanja desete anateme (nesreće) na Egipat. Medjutim, reč "pesah" se može odnositi i na jagnje ili jare namenjeno za žrtvovanje povodom praznika Pesah.
Priprema za praznik uključuje i kompletno čišćenje kuće od svih "kvasnih" ostataka hrane i pića, tzv. "hamec". Hamec (čije je značenje: "kvas", ili "vrenje") odnosi se ili na proizvode od žitarica koje se dobijaju fermentacijom (kao što su: hleb sa kvascem, neke vrste kolača, i mnoga alkoholna pića), ili na supstance koje izazivaju fermentaciju (kao sto su: kvasac, kiselo testo ili fruktoza iz kukuruznog sirupa). Konzumiranje hameca za vreme praznika Pesah je zabranjeno u svim jevrejskim zajednicama, iako postoje neke razlike u eškenaskim i sefardskim tumačenjima šta hamec tačno uključuje. U vreme samog praznika nije dozvoljeno čak ni posedovati, ili imati i u kući, nešto što se smatra hamecom.

Tradicionalno, jevrejske porodice su se okupljale prve noći Pesaha na posebnu večeru zvanu "Seder" (naziv potiče od hebrejske reči za "red", i ukazuje na strogo definisan redosled odvijanja rituala tokom večere). Za postavku stola koristi se najfiniji porcelan i srebro što ukazuje na poseban značaj samog obroka. Za vreme večere, pričaju se posebne priče o Izlasku (Eksodusu) iz Egipta poznate pod imenom "Hagada". Tokom večeri ispijaju se i četri čaše vina u različitim fazama pripovedanja. Sama procedura pripovedanja Hagade deli veče na 15 pojedinačnih delova sa strogo definisanim protokolom jedenja, pijenja i uopšte, celokupnog ponašanja tokom večere.

Ritual i simbolika hrane pripremljene za Seder veče evociraju dve osnovne teme tokom večeri: ropstvo i sloboda. Kod Hebreja (starih Jevreja) dan je počinjao sa zalaskom sunca, i završavao se sa sledećim zalaskom sunca. Istorijski gledano, na početku 15-tog nisana po zalasku sunca u Misiru (starom Egiptu), jevrejski narod je bio u ropstvu pod faraonom. Pošto je deseta nesreća pogodila Misir u ponoć, ubivši svakog prvorodjenog sina u celoj zemlji, faraon je dozvolio Hebrejima da mogu ići, efektivno oslobadjajući ih ropstva samo za drugu polovinu noći (jer je ujutru opozvao svoju odluku).

Shodno tome, učesnici u Seder večeri se prvo prisećaju ropstva koje je jos uvek trajalo u prvoj polovini noći, tako što jedu maces ("sirotinjski hleb"), maror (gorke trave koje simbolizuju svu gorčinu ropstva), i haroset (slatku pastu koja predstavlja malter koji su jevrejski robovi koristili za povezivanje cigli). Zatim se prisećaju slobode tokom druge polovine noći, tako što jedu maces ("hleb slobode" a takodje i "hleb tuge") i afikoman (odlomljeno parče macesa koje se čuva za kraj i ima poseban značaj i tretman), i piju četri čaše vina zavaljeni u svojim stolicama, i umaču povrće u slanu vodu (umakanje je znak dostojanstva i slobode, dok slana voda podseća na prolivene suze Jevreja tokom njihovog ropstva).

Naziv hrišćanskog praznika Uskrs na mnogim jezicima ima koren u reči "pesah" (odnosno njegovom derivativu "pasha"), sa centralnom temom uloge Hrista kao žrtvenog jagnjeta u ljudskom liku - žrtvovanje od strane Boga (1 Korinćani 5:7-8). Takodje, Sinoptičko Jevandjelje navodi da je Hristova Poslednja večera bila Seder večera za Pesah (Luka 22:15-16).